Intervju:
profesor dr Milija Zečević, osnivač i rektor Evropskog univerziteta u Beogradu
U vreme kada je pre više od 30 godina matematičar Milija Zečević
počeo da izučava principe američke filozofije
menadžmenta, u nameri da ih ugradi
u domaću privrednu i društvenu praksu, u Jugoslaviji, reč menadžment doslovno je
bila – zabranjena. Ipak nije odustajao – posle odbrane magistarskog rada i
doktorata na FON-u, uporno se bavi afirmacijom menadžmenta i obrazovanjem
budućih menadžera i osniva IFAM – Institut za američko-francuski menadžment,
prvi institut za menadžment ne samo u Jugoslaviji već i u Jugoistočnoj Evropi.
Iz IFAM-a je izrastao današnji Evropski univerzitet, prestižna obrazovna
institucija koja je međunarodnu saradnju i otvorenost prema dostignućima
svetskog menadžmenta ugradila i principe svog rada.
Danas kada su menadžeri neophodni ne samo preduzećima, već i gradovima i
opštinama, javnim ustanovama i organizacijama, obrazovanim i kulturnim
institucija, Evropski univerzitet je doživeo punu afirmaciju jer ima bogato
iskustvo i sjajne rezultate iza sebe, i dobru perspektivu u budućnosti,
zasnovanu na vrhunskim predavačima iz čitavog sveta i razvijenoj saradnji sa
fakultetima i institutima u Americi i Evropi. Ca osnivačem i rektorom Evropskog
univerziteta akademikom profesorom dr Milojom Zečevićem pazgovaramo o
prednostima studiranja na ovoj akademskoj instituciji čija diploma doslovno
otvara vrata uspešnih svetskih kompanija i pruža ulaznicu za bolji život.
Kada i sa kojim ambicijama je osnovan
prvi Fakultet koji danas radi u okviru Evropskog Univerziteta?
-
Filozofiju menadžmenta razvijam još od 1972. godine, a koreni Evropskog
Univerziteta su zapravo u Naučnom institutu za internacionalni menadžment, koji
je u startu potpisao ugovor sa Menheten institutom za menadžment iz Nju Jorka i
institutom za menadžment iz Pariza. Reč menadžment inače nema adekvatan prevod –
to je sistem koji ima pet funkcija: planiranje, organizovanje, rukovođenje,
kadrovi i kontrola. Tih pet funkcija menadžmenta čine sistem po ugledu na čoveka
– kao što mozak upravlja svim ljudskim pokretima i preuzima informacije o njima,
tako i menadžment predstavlja um svake organizacije. A kako um funkcioniše poput
padobrana – samo kada je otvoren – moj princip je bio potpuna otvorenost
Instituta i njegovih studenata prema idejama iz sveta, naročito ukoliko su u
praksi pokazale svoju moć i delotvornost. Američki menadžment je pokazao svoju
delotvornost – na njegovim principima osnovane su ne samo mnoge multinacionalne
i transnacionalne kompanije, već i celi gradovi kao što su Njujork, Los
Anđeles... Prvi fakultet iz koga je nastao Evropski Univerzitet stvoren je iz te
saradnje našeg instituta za internacionalni menadžment, koji je počeo da radi u
Beogradu 1984. godina.
Da li su osnovni principi rada IFAM-a
zadržani do danas?
-
Da, a osnovna prednost studija na IFAM-u je što se prve dve godine
realizuju u Beogradu, uz intenzivno učenje jezika, a treća u Parizu na engleskom
jeziku, nakon čega se stiče diploma Bachelor of Business Administration –
BBA. Jednogodišnji program Master of Business Administration – MBA
podrazumeva pohađanje studija u Njujorku, gde student po svojoj želji boravi
godinu dana, devet, šest, tri ili samo jedan mesec. Siguran sam da jedna godina
studija provedenu u Parizu ili Njujorku za mlade ljude znači bar koliko i pet
provedenih u bilo kom drugom gradu. Standardi studiranja ista su u sva tri
grada, a s obzirom na to da se MBA program ostvaruje u saradnji sa Menhetn
institutom za menadžment, ova diploma otvara vrata zaposlenja u multinacionalnim
kompanijama širom sveta. Preko 1000 studenata je završilo taj fakultet i oni su
dobili BBI diplome, dok je 500 studenata po okončaju osnovnih studija dobilo MBA
diplome. Svi oni danas rade u multinacionalnim kompanijama. IFAM je inače jedina
obrazovana ustanova u Srbiji nastala u saradnji sa Francusko-američkim
institutom za menadžment.
Koji su danas fakulteti konstitutivni
delovi Evropskog univerziteta i koliko studenata upisuju?
-
Evropski univerzitet sastoji se od Fakulteta za internacionalni
menadžment, Fakulteta za evropski biznis i marketing i Fakulteta za matematičku
statistiku. Na Fakultet za internacionalni menadžment upisujemo 110 studenata,
80 upisujemo na Fakultet za evropski biznis i marketing i ne želimo da
proširujemo taj broj zbog rada u malim grupama, dok ćemo na Matematičku
statistiku upisati od 30 do 50 studenata, na IFAM – Institut za
američko-francuski menadžment 30 do 50 i na MIM – Menheten institut za
menadžment 30 do 50 studenata na prvu godinu.
Koje su osnovne karakteristike studija na
ostalim konstitutivnim fakultetima Evropskog univerziteta?
-
Fakultet za internacionalni menadžment osnovan je 1933. godine. Po
okončanju trogodišnjih studija, stiče se diploma internacionalnog menadžera u
tehničko-tehnološkoj i proizvodnoj oblasti, a nakon četvrte godine – zvanje
diplomiranog internacionalnog menadžera. Posle master studija, stiče se zvanje
magistra nauka internacionalnog menadžmenta, a posle doktorskih studija koje
traju dve do tri godine, zvanje doktora nauka internacionalnog menadžmenta.
Nakon trogodišnjeg studija na Fakultetu za evropski biznis i menadžment, stiče
se diploma menadžera marketinga, s kojom se mladi stručnjaci mogu zaposliti u
marketinškim agencijama, bankama, privatnim firmama i državnim institucijama. I
na tom fakultetu postoji mogućnost četvorogodišnjih studija, kao i master i
doktorske studije. Na fakultetu za matematičku statistiku izučavaju se
prirodno-matematičke nauke, a po završetku četvorogodišnjih studija stiče se
diploma diplomiranog statističara, uz mogućnost sticanja zvanja master i doktora
nauka. Treba naglasiti da fakultet za internacionalni menadžment ima program
jedinstven u jugoistočnoj evropi, veoma značajan zbog evropskih integrativnih
procesa. Posebna draž ovih studija je što osposobljava mlade ljude da budu
građani sveta, i da budu uspešni svuda.
Osim pomenutih konstitutivnih fakulteta,
Evropski univerzitet ima još članova u zemlji, pa čak i u inostranstvu?
-
Članovi Evropskog univerziteta su i novootvoreni Medicinski fakultet,
Fakultet za uslužni biznis iz Sremske Kamenice, Fakultet za strateški menadžment
u Zemunu i Fakultet za mala i srednja preduzeća iz Beograda. Međutim, Evropski
univerzitet je jedini u Srbiji koji ima još 15 fakulteta – članica van zemlje –
to su IFAM iz Pariza, Regents colledge is Los Anđelesa i Njujorka, MIM Centar u
Budimpešti, Evropska akademija za informatizaciju iz Brisela, Albert Schweitzer
iz Ženeve, Londonska diplomatska akademija... Dakle, naša najveća prednost što
imamo je izvanrednu saradnju sa mnogim fakultetima i univerzitetima iz Evrope i
sveta, a naročito iz Amerike. Studenti naših fakulteta mogu da putuju gde god
hoće, vize nisu nikakav problem, a svaki član našeg univerziteta prima u razmenu
studente Evropskog univerziteta iz Beograda.
Ko su vaši profesori – da li ih
angažujete sa državnih fakulteta, ili imate sopstveni kadar?
-
Svi profesori na fakultetima su u stalnom radnom odnosu, a naši predavači
su i profesori iz Evrope i Amerike i počasni doktori Evropskog univerziteta iz
mnogih zemalja.
Kakve uslove za nastavu i rad imaju
profesori i studenti, i da li ste zadovoljni novim Zakonom o visokom
obrazovanju?
-
Veliki doprinos minstra prosvete Vuksanovića je upravo u usvajanju Zakona
o visokom obrazovanju koji je omogućio svim fakultetima da se razvijaju, i koji
će, usvajanjem Bolonjske deklaracije, doprineti evropskim integracijama u smislu
stvaranja jedinstvenog obrazovnog prostora u evropi. Jer, ubuduće će naše ne
samo diplome, nego i godine studija važiti u Evropi – student će moći prvu
godinu da završi u Beogradu, drugu u Londonu, a treću u Parizu, recimo. A što se
tiče uslova studija kod nas – svaki fakultet ima svoju zgradu i izvanredan
prostor za rad.
Ko su studenti vašeg Univerziteta, i gde
su danas diplomci Evropskog univerziteta? Da li su studije kod vas skupe?
-
Uz pomoć naših partnera iz Amerike, smanjili smo školarinu za 50 odsto,
tako da je sada školarina na IFAM-u i Američkom univerzitetu 100 evra mesečno, a
najveća školarina je 160 evra. Pristup našem fakultetu imaju svi studenti iz
Srbije i bivših jugoslovenskih republika, a studenti iz Crne Gore sada imaju
popust 50 odsto – to je naš doprinos želji da se posle odvajanja Crne Gore
sačuvaju dobre veze Crnogoraca i građana Srbije. Diplomci Evropskog univerziteta
rade najviše u stranim firmama – u Societe Generale, Intesa i Raiffeisen banci,
finansijskim i multi nacionalnim institucijama, ali i u javnim ustanovima i kao
menadžeri opština.
Na kraju – vaša poruka mladima?
-
Učite jezik, studirajte i budite Evropljani, budite domaćini u svakom
gradu kao u Beogradu. Ne treba čekati da se Srbija uključi u Evropu – uključite
se u Evropu odmah, svojim znanjem i sposobnostima.
